Vezivanje pertli na pravi način

Evo i jednog krajnje praktičnog i lako primenjivog, a veoma korisnog posta. Većina ljudi zna jedan ili dva čvora za vezivanje pertli koje su naučili još u detinjstvu i tako i dan danas vezuju svoju obuću. Ovi čvorovi ne drže dobro pertle i dovode do lakog odvezivanja, pa čak i nekoliko puta u toku dana, ako se malo više pešači, što može lako dovesti do saplitanja i povrede. Da ne pominjemo nerviranje i bespotrebno odvraćanje pažnje sa drugih stvari. U ovom postu vam predstavljamo čvor koji je mnogo otporniji na odvezivanje od klasičnih.

Omladina danas često i ne veže čvorove na pertlama na patikama, međutim kod trčanja ili bilo kakve druge aktivnosti gde se trči (košarka, fudbal, tenis) uglavnom se vežu pertle da se fiksira skočni zglob i smanji mogućnost povrede. Cipele se skoro uvek vezuju, medjutim kod njih je odvezivanje dosta češće, jer su pertle obično glatke i kružnog preseka za razliku od patika koje imaju uglavom ne tako glatke pertle sa pljosnatim presekom. Kod cipela je dakle, poznavanje „kvalitetnog“ čvora dosta bitnije za razliku od patika.

Električni svemir

Crne rupe, pulsari... da li uopšte postoje ova nebeska tela? Astrofizičari i ostali naučnici koji izučavaju svemir predlažu zaista fascinantne teorije kao odgovor na razne kosmičke fenomene. Objašnjenja koja nude su veoma apstraktna, komplikovana i gotovo neverovatna. Ukratko, evo objašnjenja dva nebeska tela: crne rupe i pulsara.

Galaksija Andromeda

Crna rupa nastaje posle gravitacionog kolapsa zvezde, pri čemu se celokupna masa bivše zvezde sada nalazi u jednoj tački – singularitetu. U singularitetu je sila gravitacije beskonačno velika i bilo koji objekat koji dođe u ovu tačku biva uništen, čak i atom. Što se više udaljavamo od tačke singulariteta, gravitaciona sila crne rupe slabi. Oko tačke singulariteta postoji površina koja se naziva horizont događaja (event horizon). Bilo koje telo koje se dovoljno približi crnoj rupi da uđe u zonu horizonta događaja će neminovno završiti u crnoj rupi. Zato se pod crnom rupom podrazumeva tačka singulariteta i okolni horizont događaja.

Klozetska šolja i zdravstveni problemi

Klozetska šolja je relativno nov pronalazak. Konstruisana je tokom industrijske revolucije, pre nekih 150 godina, vodeći se idejom da je dostojanstvenije i komotnije da se sedi tokom velike nužde, nego da se čuči kako to obično rade ljudi u primitivnim i ruralnim sredinama.

Čučanje olakšava veliku nuždu

Međutim, izgleda da nam je ovaj pronalazak doneo više štete od koristi. Čučanjem se telo dovodi u prirodan položaj za eliminaciju sadržaja iz debelog creva. Sedeći na klozetskoj šolji debelo crevo ne može da se postavi u položaj koji omogućava optimalno pražnjenje. Postoje delovi debelog creva koji se slabo prazne koristeći šolju, a u tim delovim debelog creva nastaje 80% slučajeva raka debelog creva. Stagnacija fekalija kao što se vidi, može dovesti kako do teških oboljenja, tako i do lakših ali veoma neprijatnih, kao što su hemoroidi.

Paster versus Bešam: nedovršena priča

Pre nekoliko meseci sam prvi put čuo za pleomorfizam, dok sam pretraživao na internetu stranice o Rajfovom (ili Rife-ovom) generatoru i mikroskopu. Tada na tu teoriju uopšte nisam obratio pažnju. Pre mesec – dva dana sam ponovo naleteo na internetu na ovo i tada sam malo više vremena posvetio čitanju tekstova koji se time bave. Ovih dana se u emisiji "Kroz ogledalo" na TV Avala dosta priča o Rajfovom generatoru, a uz to i o pleomorfizmu, pa me to zaintrigiralo da konačno malo vremena posvetim ovoj teoriji, koja je nekako bila sastavni deo tema koje me interesuju.

Paster ili Bešam - ko je u pravu?

Kao što svi znamo, danas je opšteprihvaćena Pasterova teorija o bakterijama kao izazivačima bolesti. Po njoj bakterije imaju monomorfne osobine – ne mogu menjati oblik i prelaziti iz jedne vrste bakterija u druge. Na ovoj teoriji se zasnivaju moderna medicina i mikrobiologija, kao i otkriće i upotreba antibiotika i praktikovanje higijene.

U drugom delu 19. veka nije bilo tako i vodila se velika rasprava između dva tabora – jedan koji je zagovarao da su određeni mikroorganizmi uzročnici bolesti i drugi koji su tvrdili da su ti mikroorganizmi posledica bolesti. Jedan od zagovornika prve grupe je bio Luj Paster (Louis Pasteur), a druge Antoan Bešam (Antoine Bechamp). Na kraju je Pasterova teorija zaživela, dok se o Bešamovoj veoma malo govorilo. Svi smo manje više upoznati sa Pasterovom teorijom, a sada pogledajmo malo Bešamovu.

Koliko glasno je dovoljno glasno?

Danas sam naleteo na zanimljivu temu na Wikipediji – Loudness war. Da li ste nekad primetili da kada slušate razne kompakt diskove, manje više imaju istu jačinu tona i onda ubacite neki disk i trgnete se kada muzika krene da trešti… e pa saznao sam da se to ne dešava slučajno.

Naime, odavno postoji tendencija ka povećanju glasnoće muzike. Zašto se to uopšte radi? Kada osoba sluša dva snimka iste pesme, pri čemu su oba istog kvaliteta, ali je je jedan glasniji a drugi tiši, uglavnom će oceniti da je glasniji snimak boljeg kvaliteta. Takođe, kada imate glasniji snimak, onda se on izdvaja u moru tiših… Kada se nalazite u prostoru gde postoji buka, lakše ćete čuti glasniju muziku.

Nije sve u jačini, bitan je i kvalitet

Ove stvari nisu počele da se dešavaju juče. Još ko zna kad radio stanice su počele da se utrkuju ko će emitovati glasniji program, jer se time povećava verovatnoća da će se slušalac pretražujući skalu zadržati baš na njima. Kasnije se sve prenelo na kasete, pa na audio diskove.

Sloboda izbora

Prošle godine sam sasvim slučajno na jednom forumu naleteo na knjigu čiji je naslov "Sloboda izbora" ("The Freedom of Choice"). Ne bi me drugačije zaintrigirala da u opisu nije stajalo da se u njoj raspravlja o tome šta je život, kako je nastao i koja je uopšte njegova svrha. Na sajtu autora knjige piše da se u njoj otkriva suština nastanka i postojanja svemira. Odlučio sam da skinem knjigu sa interneta i da pogledam o čemu se radi.

Jednostavnim jezikom, koji je razumljiv svima, autor prvo postavljanja pitanja pa zatim obrazlaže i daje odgovore na neke od najzanimljivijih tema koji su zaokupljale ljudski um od davnina pa do danas. Kako je i zašto nastao svemir, kako je nastao um i gde se to nalazi naš um, naša inteligencija? Koja je naša svrha i kako je ostvariti, uprkos svim stvarima koje nam stoje na putu?

Autor knjige "Sloboda izbora" Tom Chalko

Knjiga je dosta kontroverzna i kritikuje svaku religiju i doktrinu (svaki skup verovanja i pravila koji se koristi zastrašivanjem kao glavnim sredstvom za postizanje cilja). Da li je našem Kreatoru zaista bitno da ga mi obožavamo, da mu se molimo i da ga se plašimo, da se zbog straha pridržavamo "njegovih" pravila ne bi li, na kraju, otišli u raj i živeli beskonačno u izobilju? Kakav je to onda Kreator ako se hrani takvim "primitivnim" emocijama i da li je to uopste tako kako nam serviraju religije i ostali sistemi za kontrolu mase?

Da li je presna hrana idealna hrana za čoveka?

Pre nekoliko godina sam čuo za pojam ishrana presnom hranom (raw food diet). Nisam odmah shvatio o čemu se tačno radi, jer svi mi više ili manje jedemo sirovu hranu, voće i povrće. Međutim ovaj način ishrane je dosta drugačiji.

Postoje dve različite dijete presnom hranom, različitih filozofija:
- paleolitska dijeta, na engleskom paleo diet(sve grupe namirnica: meso, mleko, jaja, žitarice, voće i povrće se jedu sirove bez termičke obrade)
- dijeta presnom hranom, na engleskom - raw food diet(sirovo voće i povrće, nema mesa, mleka, jaja)

voće i povrće je sve što jedete ako ste na frutarijanskoj dijeti

Ako mislite da ne postoji ništa rigoroznije od ovoga prevarili ste se. Najrigoroznija dijeta za koju znam je frutarijanstvo (ishrana plodovima, sirovim voćem i povrćem, bez povrća sa skrobom kao što su žitarice, krompir), na engleskom - fruitarianism.

Bodibilding bez teretane i tegova

Većina ljudi misli da je teretana jedini put ka velikim i oblikovanim mišićima. Međutim, ima više načina kako doći do razvijenog i skladnog tela. Postoji treniranje sa tegovima – bodibilding (obično u teretani) i treniranje bez tegova – uz pomoć težine svog tela (bodyweight exercises) i otpora koje ono pruža pri vežbanju.

Ross Enamait, autor knjiga o bodyweight vežbama "Underground Guide to Warrior Fitness" i "Never Gymless"

U prvom trenutku se lako može pomisliti da ne postoji veliki broj bodyweight vežbi sa kojima se bilduje telo, pošto u teretani ima mnogo specijalizovanih sprava kojima se razvijaju posebni mišići… međutim tu su zgibovi (sa dve i jednom rukom…), sklekovi (različite širine, na prstima, pesnicama…), razni trbušnjaci, čučnjevi (na dve i jednoj nozi), trčanje (ne džoging, bar ne za dobijanje mišićne mase), preskakanje konopca (1000 varijanti, bokseri to znaju najbolje) i ko zna koliko drugih vežbi.

Vaše telo vapi za vodom

Doktor Fereydoon Batmanghelidj (Dr B) je bio klasično obrazovan lekar koji je studije završio u Engleskoj, jedan od predavača mu je bio i čuveni Aleksandar Fleming. Kasnije se vratio u rodni Iran. Tokom svog boravka u iranskom zatvoru zbog političkih razloga, imao je zaduženje pošto je bio lekar, da pruža pomoć ostalim zatvorenicima. U zatvoru robijašima nisu bili dostupni skoro nikakvi lekovi, tako da je Dr B morao da se snalazi na razne načine.

Dr Fereydoon Batmanghelidj

Otkrio je da razne bolesti (najviše je imao iskustva sa čirevima i ostalim stomačnim problemima koji su bili najzastupljeniji u zatvoru) mogu da se leče pomoću dovoljnog unosa vode u organizam. Potrebna količina vode je 8-12 čaša dnevno. Tim tretmanom je lečio bolesti brže nego da je na raspolaganju imao lekove.

Da li voda može da pamti informacije?

Izgleda da može. Profesor Masaru Emoto iz Japana već dugi niz godina proučava kristale koji se formiraju u zamrznutoj vodi. Posle obimnog istraživanja i ogromne količine uzoraka vode iz raznih izvora (sa česmi, iz prirodnih izvora,…) širom Japana i sveta, došao je do zaključka da se ovi šestaugaoni kristali formiraju samo kod vode koja je nezagadjena – iz prirodnih izvora, ali i „česmovače“ gradova i naselja u čijoj okolini ne postoje velika zagađenja.

Jedan kristal koji se formira u vodi. Slika preuzeta sa web sajta profesora Emota

Kod zagađenih voda kristali se nisu mogli detektovati. Profesor Emoto je posle toga istraživao uticaj muzike, svesno koncentrisanje uma, kao i etiketa sa raznim rečima na vodu. Rezultati jasno ukazuju na to da se ovim postupcima vodi može promeniti njena sposobnost formiranja kristala. Na primer, ako se uzme „česmovača“ lošeg kvaliteta koja nema kristale, sipa u flašu i onda joj se pušta neka relaksirajuća muzika, zalepi natpis na papiru sa optimističnom porukom ili svesno koncentriše sa nekim pozitivnim pojmom (ljubav, mir, zdravlje,…) na tu flašu vode, voda posle ovog tretmana menja svoju sposobnost formiranja kristala, to jest tada formira kristale!