Paster versus Bešam: nedovršena priča

Pre nekoliko meseci sam prvi put čuo za pleomorfizam, dok sam pretraživao na internetu stranice o Rajfovom (ili Rife-ovom) generatoru i mikroskopu. Tada na tu teoriju uopšte nisam obratio pažnju. Pre mesec – dva dana sam ponovo naleteo na internetu na ovo i tada sam malo više vremena posvetio čitanju tekstova koji se time bave. Ovih dana se u emisiji "Kroz ogledalo" na TV Avala dosta priča o Rajfovom generatoru, a uz to i o pleomorfizmu, pa me to zaintrigiralo da konačno malo vremena posvetim ovoj teoriji, koja je nekako bila sastavni deo tema koje me interesuju.

Paster ili Bešam - ko je u pravu?

Kao što svi znamo, danas je opšteprihvaćena Pasterova teorija o bakterijama kao izazivačima bolesti. Po njoj bakterije imaju monomorfne osobine – ne mogu menjati oblik i prelaziti iz jedne vrste bakterija u druge. Na ovoj teoriji se zasnivaju moderna medicina i mikrobiologija, kao i otkriće i upotreba antibiotika i praktikovanje higijene.

U drugom delu 19. veka nije bilo tako i vodila se velika rasprava između dva tabora – jedan koji je zagovarao da su određeni mikroorganizmi uzročnici bolesti i drugi koji su tvrdili da su ti mikroorganizmi posledica bolesti. Jedan od zagovornika prve grupe je bio Luj Paster (Louis Pasteur), a druge Antoan Bešam (Antoine Bechamp). Na kraju je Pasterova teorija zaživela, dok se o Bešamovoj veoma malo govorilo. Svi smo manje više upoznati sa Pasterovom teorijom, a sada pogledajmo malo Bešamovu.

Koliko glasno je dovoljno glasno?

Danas sam naleteo na zanimljivu temu na Wikipediji – Loudness war. Da li ste nekad primetili da kada slušate razne kompakt diskove, manje više imaju istu jačinu tona i onda ubacite neki disk i trgnete se kada muzika krene da trešti… e pa saznao sam da se to ne dešava slučajno.

Naime, odavno postoji tendencija ka povećanju glasnoće muzike. Zašto se to uopšte radi? Kada osoba sluša dva snimka iste pesme, pri čemu su oba istog kvaliteta, ali je je jedan glasniji a drugi tiši, uglavnom će oceniti da je glasniji snimak boljeg kvaliteta. Takođe, kada imate glasniji snimak, onda se on izdvaja u moru tiših… Kada se nalazite u prostoru gde postoji buka, lakše ćete čuti glasniju muziku.

Nije sve u jačini, bitan je i kvalitet

Ove stvari nisu počele da se dešavaju juče. Još ko zna kad radio stanice su počele da se utrkuju ko će emitovati glasniji program, jer se time povećava verovatnoća da će se slušalac pretražujući skalu zadržati baš na njima. Kasnije se sve prenelo na kasete, pa na audio diskove.